Прошао је још један дан жалости. А мени се чини да је читава последња деценија вредна таквог дана. Будући историчари овај ће период назвати добом моралног суноврата, издаје, страдања. Мирнодовско време довело нам је управу каква ни у најбруталнијим окупацијама није успела Србе одвојити од извора вере, чојства и части са којог се појише и снагу скупљаше и када су им храмове по земљи газили, и док су крици мученика додиривали небеса.
Филм „Олуја“ – спомен мученицима и зов покајања
Непотребно је беседити о уметничкој вредности и реалном квалитету тек другог остварења које се у последњих 30 година бави најстрадалнијим веком једног од најстрадалнијих народа Европе. У времену унутрашње окупације и геополитичког клатна које претећи прелеће с једне на другу страну, ово је почетак, добар, неопходан и достојанствен.
Одзвонило је
„Црни дане, а црна судбино !
О кукавно Српство угашено,
зла наџивјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим !
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови…“
КУД ГОД ДА КРЕНЕМ, ТЕБИ СЕ ВРАЋАМ ПОНОВО…
У животу човека постоји много тренутака када је потребно показати снагу, издржати и борити се против надмоћнијег непријатеља, неприлика и ситуација. Заправо, многи ће признати, премало је… Read more „КУД ГОД ДА КРЕНЕМ, ТЕБИ СЕ ВРАЋАМ ПОНОВО…“
МЕНТАЛНО РАЗОТКРИВАЊЕ
Оног тренутка када је дирнуо у осиње гнездо и почео разоткривати „свете краве“ и „златну телад“ некада „грађански орјентисаних медија“, а данас првака Ковид елите, запечатио је своју судбину на бившој телевизији, а од данас још једној пропагандној машинерији.
ЗАТО ШТО СМО СРБИ…
Записујем ове речи са неутољивим осећањем празнине у себи свестан да ће као таква у мени обитавати још доста времена након одгледаног филма „Дара из Јасеновца“. Сматрам да сваки грађанин Србије који га је погледао (а требао је свако ко је био у могућности), уколико му је остало ишта од душе, то исто осећа. Та празнина неће ископнити али се сигурно неће испунити никаквим гневом, бесом или жељом за осветом. Не можемо се мртвима светити. Нити можемо мртве васркрснути. Сваком од њих Господ ће судити по делима и животима њиховим.
ДОСТОЈАН
Пред нама је период велике борбе за утицај у Српској Православној Цркви. Борбе у којој ће највећи ударци на сам идентитет српског народа долазити од његових делова. Ниједна страна служба, црквена организација или влада (које свакако имају удела) не могу начинити штету као гуја коју храниш, школујеш и од „киле меса“ начиниш човека, или барем покушаш у томе.
ПОСЛЕДЊИ ДИКТАТОР У ЕВРОПИ
Таман помислиш, навикосмо на добро знану „практичну политику Запада“, вођену од сила „које имају свој интерес“, јер „међу државама нема пријатељства“ и остале попут старе кошуље израбоване флоскуле, увек спремне да оправдају свако њихово непочинство у последњих седамдесетпет година, ма колико незамисливо било.
ТОДОР ВУЛИЋ: БУЂЕЊЕ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА ЈЕ НЕМИНОВНО (2)
Све до наших дана, људи који обзнањују нове идеје и цртају нове путеве за живота остају срећни уколико су само проказани, исмејани или одбачени. Несрећнији буду спаљени, обешени или протерани. Њихов унутрашњи сјај избија на површину и у најмрачнија времена, па осетљиве погледе толико заслепи да га не могу издржати.
ТОДОР ВУЛИЋ: ПРАВА ИСТОРИЈА КРИЈЕ СЕ ВАН МЕЈНСТРИМА
У свакодневној потрази за истином (бар за оне довољно свесне да их истина занима, те су остали нелоботомираног ума и неанестезираних рецептора), не схватамо да заправо трагамо за собом. Уколико нисмо подлегли простодушју живота сачињеног од ослушкивања нагона и подилажења егу, још увек смо на путу победе над сопственом природом. Она је деструктивна, грешна, на граници зла, а опет, ако се само мало потруди, способна за величанствена достигнућа, којима људско биће надилази само себе.
ПОСЛЕДЊИ СРБИН У КНИНУ
Као Србин у Београду не осећам потребу да данашњи потез министра хрватске Владе (то вреди споменути), Милошевића, окарактеришем као чин издаје. Историјски контекст тог термина вратио би нам се као бумеранг познајући одлуке нашег државног руководства 1995., чиме је монструозно ентичко чишћење које неки називају „Олуја“ допуштено и малтене игнорисано. Многи млади људи данас не могу замислити ситуацију где се један део српског становништва опушта на Ади Циганлији и по кафићима, док десетине километара даље њихове суграђане у хиљадама протерују, убијају и затиру сваки траг постојања.
КРВАВИ ТРАГ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ – ИЗЛАЗАК ИЗ МРАЧНОГ ТУНЕЛА (3)
Албанска национална мањина у 19. веку искористила је повлашћени статус у Отоманском царству и постала већина над српским становништвом Косова и Метохије, аутохтоним на тим просторима. То је искористила да се придружи репресији и масовном насиљу над Србима, па је само од 1878 до 1912. више стотина хиљада Срба побијено и протерано!
КРВАВИ ТРАГ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ – ЗЛОЧИНИ НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ (2)
Ко су Клинтонови? Ко је Џозеф Бајден? Шта жели дубока држава?
Верујем да већину одговора знате, но бићете изненађени колико се тога још крије иза ових имена. У овим редовима налази се само минијатурни део велике слагалице, чији коначни облик није нимало привлачног изгледа.
Између Србије и Америке стоји, ипак, велики, непремостив зид. Бар засад, бар док не прође неколико деценија или генерација и исчисти се сва крв која је пала између савезника у оба светска рата.
КРВАВИ ТРАГ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ (1)
Годинама иза нас (неки би рекли, деценијама), ништа се не мења у њиховом деловању. Агенда масовних медија обавља управо супротну улогу од оних како нам се лицемерно и подмукло представља. Лаж, лаж је њихово друго име.
Лаж представља ослонац на коме одржавају “дубоку државу” – до 2016. апстрактан појам, а данас видљив као никада до сада, на сваком кораку. Отвореније, бахатије него икада.
Зашто је то тако? Зато што ослонац полако пуца.
ИМА ЛИ НАДЕ? (2)
Али знајући да живимо у тешким временима, са још тежим искушењима, док се један део српског народа грчевито бори за своја људска, верска и мањинска права, други трпљењем подноси свакодневне изливе мржње, а трећи у стрепњи ишчекује остварење најгорих кошмара у живом великоалбанском сну, матица се мора манути самосажаљења и напокон начинити оно због чега се таквом зове.
БЕЗ ПОМИЛОВАЊА
Тако би и овај пут, кад „пацовским каналима“ уз главну вест о избацивању збирке поезије, односно безвремене лирске расправе „Тражим помиловање“ ситне и миле, а тако животно снажне, бесмртне Десанке – сазнадосмо о читавом опусу скрајнутих или потпуно избрисаних, исто тако капиталних (нити сам стручан, нити достојан правити упоредбу шта је важније и квалитетније од истих, но сигуран сам да ниједно није неважно нити неквалитетно) дела српске, светске (претежно руске) или пак поезије инспирисане српским језиком, књижевности и прошлости.
О ЉУДИМА
Након многострадалног века чини се да живимо доба у коме падамо најдубље, а некако се туп звук коначног одредишта стално одлаже, још више намучивши свако мислеће биће „оптерећено“ славном повести, нераскидивим заветима и родољубивим сновима о повратку у стање свести где се наслеђе не граби, растаче и продаје за нову инвестицију, годину више у фотељи или руку џелата на рамену.
Сурова приказа српске реалности уназад једанаест дана налази се ограђена од сопствених грађана, као чежњива да пред очима истих сакрије цареву нагост, или пак од њихове спознаје – колико жалосно живимо овај један живот од Господа поклоњен.
УЈЕДИЊЕЊЕ И СМРТ (2)
Свака прича о Драгутину Димитријевићу Апису никада се не тиче само њега, нити је он централни фактор било које, већ само некада кључни, некада битни, а заправо карактер од чијег челичног кова, ипак, више ништа не зависи, па чак ни сопствени живот. Личне грешке, предубеђења и злоуверења (за разлику од актера претходног дела, из потпуно друкчијих разлога) довеле су га до судбине готово идентичне његовом несретном (у сваком смислу) џелату, никад крунисаном ослободиоцу Срба и свих његових душмана.
ПРОЦЕС КОЈИ ТРАЈЕ
Модерна ера у свету поставља нове генерације као сведоке (с једне визуре) технолошких и научних напредака, док на маргинама фуриозног темпа све ређе налазимо места рађању нових идеја, са хуманистичког аспекта посвећеним идеалнијој слици живота на локалном или глобалном нивоу.
УСТАШЕ НА СВЕТИЊЕ
Узнесена је наново право с неба пред богомобдарени вид прича какву неки од нас доживеше, други порицаше, заборавише, проповедаше, слушаше… а многи први пут небеске очи отворише.
А ЗА ГОСПОДУ – ЛЕКЦИЈА ИЗ ГОСПОДСТВА…
Аристократија. Чудна реч којом се вековима означаваше софистициран људски сталеж, у претежно богатијим друштвима. Као какву круну овенчали су је многи, чак и ако је силна жеља за припадање вишем, бољем, снажнијем „чопору“ ништа више до исте, те у индивидуи испод пеглане униформе и уредне фризуре остане никад развијени кромањонац.
У УМЕТНОСТИ ЈЕ ИСТИНА
Наше генерације одрасле су у лажи, довољно времена прође да би тако нешто са уверавањем рекли. Нисмо ни први у томе, нећемо бити последњи. Лажи су кројиле… Read more „У УМЕТНОСТИ ЈЕ ИСТИНА“
ОСТАЛЕ СУ ПЕСМЕ И ПРИЧЕ…
Istorija će pronositi broj mečeva, golova i slavnih utakmica. Ali, šta ćemo mi najviše pamtiti?
СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Бранко Драгаш
Кампању #СрбијаЈеКосово настављамо објавом уставног прогласа – на Вама је да потпишете и помолите се за спас Косова и Метохије, а тим себе, све који постојаше и што ће се тек рађати.
СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Слободан Самарџић
Косово је неухватљива метафора, вишевековна мисао онда кад се зборити није смело. Светски споменици културе нису само средњовековну Србију узвисили у уметности, књижевности и духовности, они то чинише одистински, онда кад Српство на земљи опстати није могло.
СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Дејан Мировић
Настављајући кроз ово грдно судилиште данашњих прогнаних, проказаних и опустелих Срба, указана нам је част пренети глас човека који боље од многих нас прва два термина разуме.… Read more „СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Дејан Мировић“
СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Бошко Ћирковић Шкабо
Не, не стајемо борбу. Стајемо у гард и не полажемо оружје пред силом. Нисмо пред највећим страшилима људске самообмане о узвишености и свемоћи, па ни пред овим мегаломанским балонима од сапунице. Паштрик се бранио крвљу, Кошаре су узеле најбоље. Ми данас само реч проносимо, али свим срцем!
СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Владимир Димитријевић
Кампању #СрбијаЈеКосово обогатио је и јединствени проглас доктора Владимира Димитријевића.
Отрезнивши све дилеме, просветлио је пут и скренуо од провалије. Прочитајте и делите, јер нема предаје!
СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Срђан Шљукић
Српска интелигенција? Истрошен, омрзнут термин. Можда. Има ли ипак дела наше кривице у томе, јер смо и сами учествовали у стварању елите без национа, скрупула и најсировије емоције усмерене к народу коме, на несрећу, припада?
СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Слободан Владушић
У наставку кампање #СрбијаЈеКосово то доказује и професор, писац и есејиста Слободан Владушић. Аутор романа „Велики јуриш“, уредник часописа „Летопис Матице Српске“ те добитник престижних књижевних награда
СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Драган Петровић
Сведоци смо убрзавања неповратног процеса преласка државе Србије у још неименовану територију, што свака земља изгубљеног идентитета, самопоштовања и уставом одређених граница неупитно јесте.
СРБИЈА ЈЕ КОСОВО: Михаило Меденица
Празник Сретења изнова нам дарује сећање, државност и Устав.
У периоду кад се све три ставке настоје избрисати, време је за свенародну реакцију.
ГЛАС МЛАДИХ 